Косово и Метохија (скраћено: Космет или КиМ, алб. Kosovë/Kosova) је територија на Балканском полуострву. Републику Косово као независну државу признаје 50 чланица Уједињених нација, док Република Србија сматра Косово и Метохију својом аутономном покрајином.[1]. Граничи се са Албанијом, Републиком Македонијом, Црном Гором и централном Србијом. На Косову и Метохији живи око 2 милиона становника. Службени језици су српски, албански и енглески језик, а главни град је Приштина.
Од завршетка НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године, Косово и Метохија се налази под администрацијом Уједињених нација (УНМИК). Савет министара Европске уније је 16. фебруара 2008. одлучио да покрене „Мисију владавине права ЕУ на Косову-ЕУЛЕКС Косово“ уз уздржаност Кипра. Постаће оперативна после прелазног периода од 120 дана када би требало да замени мисију УНМИК. Србија сматра ову мисију нелегалном без одлуке СБ УН. Дана 17. фебруара привремена влада Косова и Метохије, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД[2], донела је једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије[3], што Србија не признаје.
Име
Назив Косово потиче од словенске речи кос - црна птица. Име Метохија долази од речи метох, којом су називана црквена имања (земљиште у тој регији је било у власништву Пећке Патријаршије).
Историја
Историја Косова и Метохије је уско повезана са историјом средњовековне српске државе. Многобројни манастири и цркве као и остали споменици културе сведоче о присуству многих народа још из античког доба.
Античко доба
У античко доба простор данашњег Косова и Метохије се називао Дарданија. У трећем и другом веку пре нове ере, овим регионом су владали дардански краљеви: Лонгарус, Бато и Монуниус, као и Етута, Монуниусова ћерка. Косово и Метохија затим долази под власт Македонаца, Римљана, Византинаца и Бугара, да би од дванаестог века било у саставу српске државе (између 1190. и 1459. године).
Косово и Метохија у саставу Србије од
1912. године
Косовска битка
На Косову пољу се 1389 године одиграла Косовска битка, у којој су Срби доживели пораз од надмоћније турске војске. Између 1371 и 1398 године Косовом и Метохијом је владао Вук Бранковић, господар Косова и Дренице, који 1389. године постаје турски вазал.
Косово и Метохија у саставу Отоманског царства
Између 1459 и 1912 године, Косово и Метохија је било у саставу Турског царства. У време турске владавине, на територији Косова и Метохије су постојали Призренски и Вучитрнски санџак, да би касније био формиран Косовски вилајет, првобитно са седиштем у Призрену, а потом у Скопљу.
Од деветнаестог века, па све до 1945. године, Срби су за област данашњег Косова и Метохије користили и назив Стара Србија. Поред Косова и Метохије, назив Стара Србија је обухватао и неке делове Централне Србије, Црне Горе и Македоније.
Косово и Метохија поново у саставу Србије
Између 1912. и 1918. године, Косово и Метохија је било у саставу Србије, а од 1918. године се налази у саставу Краљевства СХС, односно Краљевине Југославије, где остаје све до Другог светског рата.
Косово и Метохија у Другом светском рату
Између 1941. и 1945. године, за време фашистичке окупације, Италија је анектирала Косово и Метохија, делове Македоније и Грчке и прикључила их такозваној Великој Албанији, која је била италијански протекторат.
Током рата на терену Косова и Метохије деловале су много мање партизанске јединице него у осталим деловима земље. Велике репресалије, тежак живот под Италијанском окупацијом, одвођење у логоре и на принудни рад су учинили своје. Такође, током Другог светског рата на територији Косова деловале су и јединице Косте Миловановића Пећанца.
Од 1945. до 1952. године на територији Косова и Метохије деловале су групе разбијених балиста (остатака албанских окупационих снага). У борби са њима учествовале су јединице ОЗНА-е и УДБА-е које су најчешће у појединачним окршајима разбиле остатке балиста док се одређени број извукао и сакрио у иностранству.
Косово и Метохија у СФРЈ
После завршетка рата, Косово и Метохија су враћени Југославији и улазе у састав Народне (касније Социјалистичке) Републике Србије. Аутономна Косовско-Метохијска Област (АКМО) званично је проглашена 10 Јула 1945. године. Данашње границе област је добила 1959. године проширењем на северу, када су делови општине Рашка насељени искључиво српским живљем изузети из састава Централне Србије и додати области као делови општине Лепосавић.
Априла 1963. године АКМО је уздигнута на ниво покрајине, поставши Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Новембра 1968. године име покрајине је промењено у Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово, чиме је Метохија уклоњена из назива. Између 1974 и 1989 године, Косово и Метохија је имало фактички статус федералне јединице СФРЈ, иако је формално и даље било део Србије.
Сукоби на Косову и Метохији
Косово и Метохија губи статус de facto федералне јединице 1989. године и отада је само Аутономна Покрајина Косово и Метохија у саставу Србије, са малим надлежностима. Већина становништа покрајине, чију већину чине етнички Албанци, је 1990 године прогласила независност, али то није признато ни од једне државе осим Албаније.
Косово и Метохија под управом УН
После НАТО бомбардовања СРЈ 1999 године, Косово и Метохија долази под управу Уједињених Нација. Према Резолуцији 1244, Косово и Метохија је део Србије, али је под контролом УН.
17. марта 2004. године се одиграло масовно етничко чишћење Срба на територији Косова и Метохије. Албански екстремисти су напали читаве српске заједнице и српске културно-историјске споменике.
Коначни политички статус Косова и Метохије још није одређен.
Географија
Две регије које чине АП Косово и Метохију
Косово и Метохија заузима 10.887 km² и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се источно од Црне Горе, југоисточно од Рашке области, северозападно од републике Македоније и северно од Албаније. Највећи градови су: Приштина са 209.000 становника и Призрен са 127.000. Покрајина се састоје из две регије, Косова на истоку и Метохије на западу.
Метохија на најширем делу има 23 km ширине, а дуга је око 60 km, на просечној надморској висини од 550 метара. Главна река је Бели Дрим. Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северозападу, Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.
Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри је Брезовица и Превалац, на Шар планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највећи врх је Ђеравица (2.656 m), на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрим, Биначка Морава, Ситница, Ибар.
Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.
Политика и међународни статус
Међународни статус Косова и Метохије је и даље под знаком питања. Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије, али Србија нема суверену власт над регијом.
Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово и Метохија. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуција 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999.). Власт има УНМИК.
УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.
Тренутни председник Косова и Метохије је Фатмир Сејдиу, а премијер осумњичени ратни злочинац Агим Чеку. Седишта владе, скупштине и председника су у Приштини.
Статус покрајине још није одређен, а преговори око коначног статуса покрајине одржавали су се током 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Метохији и Уједињених нација.
Дана 16. фебруара ЕУ је одобрила слање мисије владавине права.
Скупштина Косова и Метохије је 17. фебруара 2008, без учешћа српских посланика, усвојила заставу и грб Косова и Метохије који приказују мапу Косова и Метохије и дизајном подсећају на заставу ЕУ. Шест звезда на застави би требало да симболично представљају Албанце, Србе, Турке, Горанце, Роме и Бошњаке.
Економија
На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.
Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004).[4] Иако је у прошлости Косово и Метохија примало велике инвестиције за време СФРЈ од бивших Република, Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, за време 1990их, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу економију.[5]
После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003. године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је индустрија и даље слаба, као и набавка електричне енергије. Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва. [6]
УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3. септембра 1999, када је постаљена царинска контрола на границама Косова и Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену између Централне Србије и Војводине). УНМИК и косовско-метохијска влада потписало су споразум о слободној трговини са Босном и Херцеговином[7], Албанијом[8] и Републиком Македонијом[9].
Због непознатог статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у привћачењу страних инвестиција и кредита.[10] Због таквог стања, на Косову и Метохији има доста "сиве економије" - шверцовање бензина, цигарета, цемента. Такође, један од проблема је и организовани криминал.
Демографија
| Етничке групе на КиМ |
| Година |
Албанци |
Срби1 |
Остали |
| 1455[11] |
1 % |
98 % |
1 % |
| 1871 |
32 % |
64 % |
4 % |
| 1899 |
48 % |
44 % |
8 % |
| 1921 |
66 % |
26 % |
8 % |
| 1931 |
69 % |
?? % |
? % |
| 1939 |
60 % |
34 % |
5 % |
| 1948 |
68 % |
27 % |
5 % |
| 1953 |
65 % |
27 % |
6 % |
| 1961 |
67 % |
27 % |
6 % |
| 1971 |
74 % |
21 % |
5 % |
| 1981 |
77 % |
15 % |
8 % |
| 1991 |
82 % |
11 % |
7 % |
| 20002 |
88 % |
7 % |
5 % |
| 20072 |
92 % |
5 % |
3 % |
1 укључујући Црногорце
2 приближан податак
Извор: Статистичка канцеларија КиМ-а,
Светска банка (2000), OSCE (2005) |
Приближна демографска слика Косова и Метохије према процени УН из 2002. године. Укупно становника: између 1,7 и 1,9 милиона.
Административне поделе
Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.
УНМИК-ова подела
Округ (алб. Rreth) је виши ниво административне поделе УНМИК-овог протектората Косова и непризнате државе Косово преко раније територије Републике Србије Аутономне покрајине Косова и Метохије.
Косово је подељено још и на општине. Под УМНИК-овом администрацијом (од 1999.), нови окрузи на Косову су формирани 2000. Окрузи су:
| Општине |
|
|
| 01. Дечани |
11. Лепосавић |
21. Призрен |
| 02. Драгаш |
12. Липљан |
22. Србица |
| 03. Ђаковица |
13. Малишево |
23. Штрпце |
| 04. Глоговац |
14. Косовска Митровица |
24. Штимље |
| 05. Гњилане |
15. Ново Брдо |
25. Сува Река |
| 06. Исток |
16. Обилић |
26. Урошевац |
| 07. Качаник |
17. Ораховац |
27. Косовска |
| 08. Косовска Каменица |
18. Пећ |
28. Вучитрн |
| 09. Клина |
19. Подујево |
29. Зубин Поток |
| 10. Косово поље |
20. Приштина |
30. Звечан |
|
| Косово и Метохија |
Фотографије Косова и Метохије
|
|
|
Главна зграда УНМИКА у Приштини
|
|
|
|
|
Српска четврт у старом делу Призрена
|
|
Види још
Библиографија
- Krstić-Brano, Branislav. Kosovo: Facing the Court of History. (Prometheus Books, New York: 2004) (ISBN 159102207X)
- Nikolić, Miodrag. Autonomous Province of Kosovo and Metohija. (BIGZ, Belgrade: 1965)
Референце
- ^ Устав Републике Србије Преамбула устава, 10. новембар 2006.
- ^ Тајни протокол разговора ЕУ и САД о планирању проглашења независности Косова, као и о неким њиховим активностима пре и после тог проглашења
- ^ Б92. Вести: Косово прогласило независност. 17. фебруар 2008, 23.27 ч
- ^ Косово укратко, Светска Банка, 2006
- ^ Мисија на Косову, Светска Банка
- ^ 50% Косова и Метохије незапослено, Економска иницијатива за Косово
- ^ УМНИК и Босна и Херцеговина започињу Трговински споразум, ЕУ УНМИК - мисија на Косову и Метохији, 17. фебруар 2006.
- ^ Слободна трговинска зона на Косову и Метохији, Oda Ekonomike e Kosovës
- ^ Визнис на Косову и Метохији, BuyUSA.gov
- ^ "Прва понуда од Брисела за кредит", BBC News Online, 3. мај 2005
- ^ Турски катастарски попис (Оригинална верзија на турском језику се чува у архиви у Истанбулу, 1972 Институт за Блискоистичне студије у Сарајеву је урадио превод тог пописа под називом Област Бранковића - опширни катастарски попис из 1455. године)
Спољашње везе
Филмови о страдањима Срба на Косову и Метохији
- Документарни филм о терористичким нападима на српску и осталу неалбанску популацију на Косову и Метохији који су трајали од 17. до 19. марта 2004. године. Током погрома погинуло је 19 људи, 34 православна манастира је уништено или скрнављено, а преко 500 српских домова је спаљено и уништено. Преко 4.000 Срба је побегло из својих домова, а стотине Срба су озбиљно повређени и пребијени.
- Документарни филм о уништеним православним црквама и манастирима на Косову и Метохији у периоду између 1998. до 2005. године од стране албанских терориста и екстремиста.
- Филм медијске куће Србије РТС-а о страдању Срба на Косову и Метохији након НАТО бомбардовања СРЈ и одласка Војске Југославије из те српске покрајине.
- Филм Владе Републике Србије о страдањима Срба на Космета. Документарни филм се фокусира на децу на Косову и Метохији и ризике које преживљавају сваки дан у овој јужној српској покрајини.
